JAPANSKA ESTETIKA POVEZUJE PROŠLOST I SADAŠNJOST

Nakon tridesetminutne vožnje autobusom od stanice u Kjotu posetioci stižu u zen hram Ryoanji koji je uvršten na listu svetske kulturne baštine UNESCO-a i u kojem se nalazi japanski najfiniji primer kamenog vrta sekitei. Šljunak je grabuljama pedantno oblikovan u uzorke koji liče na vodu koja teče, a 15 kamena je strateški postavljeno kako bi izgledalo kao da plutaju na površini. Zanimljivo, bez obzira na to iz kojeg ugla gledate vrt, nikada nije moguće videti svih petnaest kamena odjednom.

Azby Brown, spisatelj, arhitekta i umetnik koji je više od 35 godina živeo u Japanu, autor je dela »Just Enough: Lessons from Japan for sustainable living, architecture, and design« (Sasvim dovoljno: Lekcije iz Japana za održiv život, arhitekturu i dizajn). Brown ističe da sekitei vrtovi hrama Ryoanji pozivaju na tihu introspekciju, dok posetilac razmišlja o odnosu između 15 kamena i mogućeg načina na koji su logički grupisani.

»U tom procesu oni istovremeno postaju više od pukog kamenja i ostaju samo vrste inertnih kamena koje pronalazimo svuda u prirodi.  Što je važnije, dizajn Ryoanjija, njegovih zgrada i vrtova, ohrabruje nas da uzmemo pauzu i razmišljamo nekoliko trenutaka kako bismo doživeli nešto moćno izvan svakodnevne rutine«, govori Brown. »Veliki deo japanske arhitekture koja je naizgled jednostavna, uključujući Ryoanji, zapravo nas navodi da učimo da posmatramo bogatstvo i kompleksnost prirodnog sveta.«

Maeda prepoznaje privlačnost praznine iz zena i vrtova hrama Ryoanji, koji se oslanjaju na tradicionalne japanske koncepte »ma« (interval ili prostor) i »yohaku« (prazan prostor). Dok se na zapadu obično teži ispunjavanju prostora i tišine, suprotno od toga je zen.

»Ma i yohaku se odnose na prazninu koja usmerava pažnju na odnose između stvari koje postoje u stvarnom svetu, ali i na estetiku i duhovni svet«, primećuje Brown. »I ma i yohaku su povezani sa zen budističkim konceptima transformativne praznine – lepote ništavila.«

Zamagljujući granice između onoga što postoji i ne postoji, ti tradicionalni koncepti se sada primenjuju u međunarodnoj arhitekturi i dizajnu unutrašnjosti, podsećajući na karakterističnu japansku estetiku. Na sličan način Mazdina filozofija se bazira na lepoti oduzimanja, izoštravajući temu dizajna i postavljajući je u samo središte. Do dana današnjeg ma i yohaku su važan deo dizajna automobila.

Mazda VISION COUPE, na slici, odražava samu srž japanske estetike.

 
»Elementi u unutrašnjosti automobila su raspoređeni na izuzetno precizan način kako bi se stvorio ma ili prostor, u kojem je svetlost koja dolazi spolja u potpunosti iskorištena«, govori Tamatani, primećujući da Ryoanji služi kao odličan primer japanske estetike i odraza svetlosti. »Svetlost povezuje prolaznost vremena i promene godišnjih doba u vrtu. Slično tome, u našem dizajnu svetlost je upotrebljena kako bi se istakao spoljni oblik automobila i unutrašnji prostor, ali i kako bi se izrazila prolaznost vremena u svakom trenutku, i to putem svetlosti iz okruženja koja se odražava na površini automobila ili koja svetli u unutrašnjost«, objašnjava.

U suprotnosti sa dizajnerskim trendovima u industriji koji se fokusiraju na jačinu izraza i uticaj, Mazda nastavlja da se oslanja na japansku klasiku. »Verujem da su naši automobili posebno privlačni ljudima koje privlači i koji cene autentičnost u proizvodnji na osnovu tradicionalne japanske estetike«, govori Tamatani.

Bez obzira na to da li je pronalazite za volanom jednog od Mazdinih najnovijih automobila – na primer, odrazi na Mazdi3 dočaravaju osećaj spokoja i mogu da se menjaju u zavisnosti od toga gde se automobil nalazi i koje je doba dana – ili putem razmišljanja u vekovima starom kamenom vrtu u hramu Ryoanji, bezvremenski kvalitet japanskog dizajna daje vam vrednu priliku da razmislite i da se povežete sa okolinom; dok u tom procesu otkrivate nove stvari.